Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Вратне су им жиле врло јаке и скоро као код говеди набрекну под приливом крви. Кожа на лицу и на голим грудима препланула и као уштављена, набрана у многе боре које се укрштају и преплићу. Чело, ретко равно, често се одликује испупчењима.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
у зоолошком врту, и у разред уфура она афектација од разредног старешине, са ево оволиким бордо ноктима — и она као препланула! И она као била на скијању! Кладим се у шта год хоћете да знам како ће печети први час! — Како?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ратно искуство их је научило да процењују ситуацију сами, и ти стари војници, препланула лица и жуљевитих руку, знају за све оне страшне последице када батерија ћути.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
да нико не би помислио да су то кћери њихове, особито по оцу им, који је био буцмаст и једнако тамна, дебела, препланула, сељачка лица.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Доносе их редом с далеких равница Оборене мачем, у борби и лому. Носила се нижу. Препланула лица, Наши пали борци враћају се дому. Црна маса света око њих се тиска, У сумрак, кроз светлост светиљака белу.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Он је седео према мени, препланула лица, огрнут блузом, са простом војничком шајкачом на глави и Карађорђевом звездом на грудима, без палетушка и осталих
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Помаже Бог! — Бог вам помогао! Командир скиде шлем и поче да брише зној. Препланула лица ових војника, под сурим шлемовима, изгледала су као мумифицирана. — Где вам је командир?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Војници подигоше дете. Оно врисну, управи руке ка својој мајци и викну: — Мамице моја... Измучена и препланула лица старих ратника се згрчише. Потпуковник Петар заплака се... Гомила поче да се разилази.
Нисам имао времена за разговор, већ запитах: — Где је батерија? Преда ме истрча један војник у шлему, препланула лица, који ме ослови с детињском радошћу: — Добар дан, господине потпоручниче. Ја сам Милојко. — Здраво, Милојко?
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Младић, без нарочитих мисли, без чуда, Просто напросто, младић огрнут кабаницом. Само глава тамна, од сунца препланула, Само очи, ноћи и ветру отворене. ”Зовем се Селим. Родио се у Босни. Гоним триста оваца.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Мирно, у дну села, Уском старом стазом, што на гробље води, За убогим одром мала пратња ходи — Препланула лица и снуждена чела.