Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
рујни понор цвета Превазилазиш се маглом преко света Нема успаванке за срдиту јој росу Јача од света ноћ тајних преплета Очара празнину заспалог тела што се осу Звездама кад сан ти сади у потиљку лозу И птице слећу у камен са длета Нек