Црњански, Милош - Сеобе 2
је била једна забелешка, у којој се каже да је премијерлајтнант Петар Исакович пошао у Росију, из Токаја, на дан преподобне и свете Параскеве, четрнаестог октобра 1752.
Теодосије - ЖИТИЈА
Пошто су многи долазили да виде преподобне, и како је ово досађивање манастиру и њима неугодно падало, рекоше: — Да не буде невоља братији због нас!
А долажаху и многи из пустиње да виде преподобне. Свети старац биваше од свију по душу корисно усавршаван и поучаван, и сви милосрђем његовим обасути одлажаху кући.
је сматрао долазак синовљев као зрак светлости, тако се просветлио душом и свима чулима, н благодарећи подиже своје преподобне руке к Богу и њима загрливши га, са сузама у љубави целиваше га.
До крајности изнемогао од поста и прихваћен од сина једва се подиже, и њиме као жезлом подупиран стаде на молитву; и преподобне своје руке подигавши са сузама, због таква савета Бога похвали, и љубљеном сину рече: — Веруј ми, господине мој, чедо
сузе, рече: — Ја о себи ништа не знам док не видим Бога, и ако добијем слободу нећу вас оставити. и положивши преподобне руке своје на љубљеног сина, благослови га, и умноживши к Богу молитву за њега, загрли га са сузама и последње
А љубљени син припаде на свечасно лице очево, и место топлом водом врућим сузама ово уми, а тако исто и преподобне му руке уми многим сузама.
И на виђење чудесних чудеса, којима је диван Бог у светима својим, узе са собом преподобне мужеве из Свете Горе, који тада боговрлим животом слично сунцу беху сијали.
и шта је хтела учинити када виде брата самодршца и све благородне где падају на земљу пред његовим ногама и оне преподобне који су с њим дошли како узимају учешћа у помоћи да остане, и ридањем срца кидају и не дају му да отиде?
многим својим врелим сузама и молитвама растварајући помаза, и довољно их одаждив и умом као на небесима да је, и увис преподобне своје руке подигавши, из дубине душе зовући, бездну милости призиваше, говорећи: „Владико сведржитељу, Господе Исусе
И тако раставши се са њим, изиђе од њега, јер беше већ вече. Дошавши у свој шатор, подигавши к Богу своје преподобне руке, из дубине душе молећи се и помоћ просећи, рече: „Помоћ нашу држи, Господе, јер осим тебе помоћника у скрбима
А када свети чу, обрадова се веома због овога и заповеди свима који су са њим да изиђу из обитељи. Подигавши своје преподобне руке увис ка Богу, са сузама рече: „Господе исусе Христе, Боже наш, уздање моје и уточиште, помоћниче мој и
оца Саве и сва места пребивања у пустињи где је усамљено живео у посту, болу и страдању, и усрдно посетивши све преподобне који су око свете Лавре, и како то и треба — ка Содомском Мору и у долини самотно и ћутећи живе, и видевши оне што с
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
133, 2) и када се каже: „Уздизање руку мојих жртва вечерња“. (Пс. 140, 2) И још: „На сваком месту уздизати преподобне руке без гнева и помисли“. (І Кор.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
текле чесме градинске, како су бистре ишле из очију сузе њене, не тако красне бише разликих птица песме, како што су преподобне биле сладогласне до Бога с јаоком великим молитве; нити толико високо расту дрва, како но њена душа, ка финикс и