Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Гледала ме је избезумљено, уцакљеног ока. Уста јој се почеше развлачити, више, све више, као да јој је лице преполовљено, глава јој клону, и она се сруши, плачући грчевито. Уздахнуо сам и дохватио се за главу. Шта ме снађе!...