Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
прође и нико се не стиди Да преостале дане као будућност види, Коју прелетају гмизавци с птичјом маштом. Препорађањем испирај сјај свету И звезди која поноре затаји; Нека се трулеж отрезни у цвету Непознат несвесној ружи која сјаји.