Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Једно време, паланчани, шврљајући по гробљу, застали би пред гробницом Лазарића, онда раскошном, и препричали би разна разбојништва, стварна и измишљена, а затим је све утонуло у заборав.
Шта се ти мргодиш, баба Като? ти то не разумеш! — А ти разумеш, срам те било, балавац! — Госпа Ноли су то препричали. Она је знала Србу, и волела га. Имало је у том дечку нешто право мушкарачко, слободно, а опет љупко.