Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Тако се то обично каже, не тражећи много праву ријеч. Но то не погађа суштину. Има у таквим бићима и препуштања, и мекоће, и самопријегора, па и праве, истинске доброте.
У тим душама као да нема плиме и осеке: оне не дишу. Мртво море. Код ње није било заборава, препуштања без времена, западања у мртву бездјелатност. Или, тачније, бивало је и тога.