Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
једним другим путем, далеко већа патња и далеко тежа казна за ону „бешћутност” него што би нам била благодатна препуштеност читавим неподијељеним бићем топлој купки чувствовања и олакшавајућем пориву суза?
Еуфорично возикање горе-доле по тобогану температуре, с час дубљим час пличим заношењем, и она прилично угодна препуштеност, оно драговољно прелажење у улогу објекта — нека бригу воде други!
— већ сам изгубио рачун! —) дошла по ме нечујна бијела колица и кад су ме угурали у лифт. Само, овог је пута моја препуштеност била већа. Лежао сам затим наузнак на столу. Високо нада мном стаклени балон љескао се опалским одсјевима.
часак, помисао (с оним минималним напором, бескрајно мањим него што је напор ријечи): вјероватно ће баш ова моја препуштеност бити оно што ће ствар одлучити, оно што ће учинити да превагне на ону страну.
И још нешто: она првашња препуштеност као да је била моја, као да је извирала из мене, из дубине моје пути, а она нагло надошла усплахиреност као да је