Црњански, Милош - Сеобе 2
Неколико их је било већ похапшено. А кад је ухапшен чак и оберст Рајко Прерадович, па затворен у Штокхаус, у Бечу, многи напустише наду да ће Росију икад видети. Разбегли су се, по Бечу, куд који.
Хорват је био добио дозволу да оснује један Хорватов хусарски пук. Шевич исто тако. Прерадович исто тако. Хорват се био повукао у шанац Крилов. Његов брат, Михаило, сачекивао је и мамио досељенике, тамо.
Исаковичи су били одбили да иду тамо. Они су чекали на повратак ђенерала Шевича, који је био отишао да се тужи, као и Прерадович, у Москву, где се задржао. Они су били уписани, у Срему, на његовом списку.
У том су се слагали, и Хорват, и Шевич, и Прерадович. У том су се слагали, једино. Тражили су да се та територија назове: Нова Сербија.
Витковичи су имали лепу команду. Ђенерал Хорват, Шевич и Прерадович, свађали су се око тога, и денунцирали, ко је у Аустрији био виши и ко је више војника довео.
Костјурин је, окренувши се Витковичу, похвалио Павла, а гласно додао да Хорват и Шевич и Прерадович предлажу формироват четири пука од досељеника, по два пехотна, по два коњичка, и да ће он, Костјурин, предложити да се
Сви су се официри били сабили у дрвене куће, у Миргороду, где су Хорват, Шевич и Прерадович настављали свађу. Судећи према писмима Ђурђевим, тасту, Миргород је тада морао бити лепо и пријатно место, са својим
У дворани, у којој се играло, у загушљивом мирису пољског цвећа, а по којој су се ђенерали, сербски, Хорват, Шевич и Прерадович, сакривали, од Костјурина, као зечеви, који од трма до грма претрчавају, Костјурин је пролазио као мали цар.
Хорват му нешто довикну. Шевич се испрсио и стајао, матор, раскречено, чврсто. Прерадович је Костјурину, у колима, намештао ешарпу, која му је висила из кола, у точак, на екипажу.
Ни Хорват, ни Шевич, ни Прерадович, заиста, нису се могли потужити на то, како су били примљени у Миргороду и колико су добили.
Аустријанци су, године 1792, из Београда опет изишли. Почели су Наполеонови ратови. Ђенерал Николај Иванович де Прерадович командовао је коњичким гардијским пуком, који се у бици, код места Аустерлиц, прославио.
Мемоаристи и историчари кажу да су, од оних који се иселише, постали ђенерали: Иван Георгиевич Шевич, Ранко Родион де Прерадович, Максим Теодорович Зорич, Теодор Арсениевич Чорба. Иван Подгоричанин постао је гроф!