Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Кроз брестове и дудове, у ниско небо, куће пружају црне кљунове, димећи модро. Сељак, комшија мртвих Прероваца, гологлав и раздрљених груди, изиђе из куће носећи у рукама живог, шареног петла.
Рака апсанџија одшкрину врата, не може да уђе у апсану препуну Прероваца, па само промоли главу и позва Аћима да изађе. — Кажем ли ја вама, луди, да ће њега да пусте!
— А отаџбина... — мотри да ли Аћиму дрхте руке. Аћим помисли да је неко од рањених Прероваца умро, па не може из себе да ишчупа реч. — Зашто си га убио?