Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Петку... XВ МАСЕ Средњег стаса, али онако пресавијен и са напред испруженом главом изгледао је мали, згрчен. Чим почну да допиру у варош звона са цркве из Шапранца, мени
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
—Гле, твој последњи чланак! — насмеја се жена, показујући на келнеров новчаник док је слагао новац. Чланак је био пресавијен начетворо и налазио се одмах поред новчаница од пет хиљада.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Хвала! МИРОН Казуј, немам времена, морам одмах да идем. ТАШАНА Седи, дедо, молим ти се! КАТА (упада, подносећи пресавијен јастук, да на њега Мирон седне): Седи, седи, дедо. (Показује на Ташану.) Знаш, од неког времена једнако ми се тужи.