Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
спушта с престоних туја; жалости давне палме се пале: узлазно носе гоњене, клане, гурнуте с пута, живе печене, пресвислу нејач, жртве болèсти, гуљене, дране, гвожђем жежене.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Клечаће и влати Ко у Матјечи, на гори што пати, Док те у дубини преуређују звезде, Које не видиш, ал видиш звезданост Пресвислу у води без чари што занос Твог срца троши за хридине трезне. Моја те љубав претвори у нешто Што се не може волети.