Црњански, Милош - Сеобе 2
Профоз му је донео и вечеру, и вина, а жена профозова му се понуди да га опере, да му спреми пресвлаку, да му доведе и перикмахера, који ће да га обрије и нафризира. Све то за један талир Марије Терезије.
Наговарали су им жене, да иду и перу пресвлаку, Бечлијама. Нудили су им да износе смеће по локандама! А шта ће бити, ако их ипак врате у Чрну Гору?
Узеше им опет сву одећу, а дадоше им нову, још луђу, шарену. Добили су и неку, невозможну, пресвлаку. Једва је свој свет умирио. Памтиће до смрти, како су се провели, у Бечу.
Чуо је, каже, да лепушкаста собарица постмајстера Хурке пере Павлу пресвлаку. Павле би, ако би хтео, могао добити и бољу зверку. Он, Вишњевски, би му је нашао!
Хурке, Павле је набавио неколико рифа свиле, коју је, са нешто талира, оставио за собарицу Хуркину, која му је прала пресвлаку, односила је на прање и доносила.
Пфалер се на то смејао, љубазно, али му је ипак послао собарицу, која дође, да намести постељу и узме Павлову пресвлаку. А постеља је, у том павиљону, била велика, широка, у завесама од свиле и стаклета.
Био је тог јутра, онако, неиспаван, мучен несаницом, поранио, да опере ноге и обуче чисту пресвлаку, а седео је дуго и на постељи и нешто мрмљао.
рекао, али што је, о њој, рекао, ником неће рећи, јер говори као ћуран помодрео, навикао да га мазе оне, које му перу пресвлаку. Зна она, од постмајстера Хурке, у чијем је загрљају, у Токају, љубост налазио.