Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
и бива Тесно у овој горкој несаници и тами Док небом ветар носи пловеће крошње шљива Доле дише мој вранац, вран се пресијава, Шта ли то њему сна и спокоја не да Лети ветар пун сена, мој вранац не може да спава Чувај се вранче да те она не
макар преживели могли после битке скувати у шлему шачицу пасуља, јадикује војник, пушка му виси о грани, шлем се пресијава у блистању ветра, војниче, пљуни у шаке, узми ашов, замани, и копај своју блиску будућност, дубоку пола метра! 4.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
А светлост, што се у небу роди, Најпре у крошњи, потом у води, Пресијава се, огледа, дрхти. СУША Вода је гола. Њен сјај поносни Прогута муву, сенку и клас.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
односи у кљуну некуд он зна куда Свој зелени свитак (1958—1971) ЋЕЛЕ-КУЛА ЋЕЛЕ-КУЛА Кула смрти На чеоним костима се пресијава Страховито памћење Из очних дупљи Гледа до на крај света Црна видовитост Између крезубих вилица Заглавила се Голема