Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Надурено сам подносио значајне шутње мојих тетака и кратко пресијецао бакина зебљива натуцања. Лешкарећи с рукама под главом на жалу или на тераси „црвене кућице” у виноградима, булазнио
” одговарала: — тату колико и маму, маму колико и тату! — кратко сам пресијецао: — „не, Маја! Не смијеш тако! Мораш вољети више маму, она то несумњиво више заслужује”.