Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
А никада још за њега. Јер је поток, како поста, С брега на брег свеђ прескакâ, Па сад ето преко моста Жури свога коња лака; Моста прође, но, гле саде! Устави се, па назаде.
опета Заш не ома као сада, Па заш данас срећа клета Тако теде, пре никада, Иљаду сам пута скакâ, Па увек сам и прескакâ.