Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Павле Соларић га је називао »сербским Сократом« и »чрезвичајним Сербином«; »преславни первопросветитељ славено-сербскаго рода нашега«, вели Глигорије Трлајић; »сребровласи мили Обрадовић«, пише Лукијан
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кто тја там' зашчитит от копцов исхитит? Одвјешчај на сије! „Орел мој високопарни, силни, крепки и преславни, тој мја там зашчитит.“ Прискорбна горлице! Чим тја воспоможет, от јастреб одторжет? Одвјешчај на сије!
Предјели ридајут Серпскији преславни Что не пројежајут Воини всехвални: Гради разорени Вси опустошени, — Како да не плачу!
строфе ИИ има борјут м. борут; ст. 1. строфе ИВ: неју м. неј; ст. 7. строфе ИВ: отведет м. отлучив; ст.1. строфе В: преславни м. пресилни. Песма је без измена прештампана у Каулицијевом будимском издању Пјесни различнија из год.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
СОЛУНСКЕ ЛЕГЕНДЕ 1. Бугарин Ли цара Максимијана Преславни великомученик Димитрије бијаше за поганских царева ових, Максимијана и Диоклитијана, од града Солуна поглавар и
И то рече к њојзи: Гаврил Слушај невесто божија преславни вишњега Бога потајни му с тобом уговор, те де, дочуј чудан леп глас, ево ћеш од данас таки затруднити у себи и родићеш