Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
смеја, што обоје одмах виде читаво поље једрих, плаво-зелених, увек као росом умивених купусних листова, које човек и пресне да једе. Прођоше две године, комшилука нема. Сава се онда осмели и закорачи у „пусто”.