Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ноћ се спуштала лагано као смрт... Харамбаша викну дружини да се богу помоли. Преста шала и смех. Све се диже на ноге и стаде по реду и старешинству.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
СЕТА И давно траг људи куд неста, Још широм по пољима плину — Сав горки мир песме што преста, И мирис жетве што мину.
Пред шумом преста да ме прати, За шумом већ ме опет чека; Пред праг ће цркве збуњен стати — Тај предисконски страх човека.
Но цвет сна отровног не преста да сише! И ја умрех у час кад се беше хтело Задња капља крви, коју немах више, Да окончам лепо и злокобно дело.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Нисам се више могао насмејати. Она окрете главе од мене. — Ја... ја... — поче загушљиво и преста. Мени помрче свест. Ама јесам ли ја будала? — питах се. Куд сам загазио?
Црњански, Милош - Сеобе 1
И, у њему, звезду. Једном заста у том љуљању и хујање му у глави преста, тако да осети да је будан. Лежао је у мраку широм отворених очију, зачуђен, и дрхћући од хладноће. Није више сањао.
Све се међутим сврши добро, чим стадоше и бацише товаре и оружје. Песма преста, настаде граја и брзо се искупише сви. Смирише се кад официри одјахаше коње и кад се помешаше међу њих.
није могла да заборави све док јој се, у мислима, не појави онакав какав је сад: кривоног, подбуо и тежак, као буре. Преста да плаче и сва задрхта, кад се сети како брзо прођоше те лепе године, чим он први пут оде у рат, а она први пут роди.
Матавуљ, Симо - УСКОК
(боже опрости!) Дабогда ти, боже и то друго испало, и ја га нашао!“ Пошто преста смијех, Ћеклић се освети Цуци: — А да како су се оно дијелила два брата у вашем племену?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Ово рече, па слушати преста, И озго је са чардака неста. Милун с четом из горе ишета, Гора тужи за њима и стрепи, Кано мајка за дјечицом
(БОЛЕСНИКОВА ТУЖБА) Је л' то данак, кад му ведла неста? Је л' то сунце, откад сијат преста? Што л' потмоло тако у ме гледи, Тако ладно, да ми с' срце леди?
46. Но стид ови брзо преста, Брзо с' мома рашћерета, Малко стаде, али сместа Започе се шала клета: На крилу му цура цупка, Па се с њоме грли,
Јоште једна, тад свег неста. Већ и жубор скоро преста. И поноћи преваљује, Бежи нојца, пред зору је, Звезде тужне сузе роне, Роне сузе и на оне За којима на земљице
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
— ал' преста рик, тишина, камо лав? Ни гласа му, — чувара прође стра': „Ни гласа више? — Ха-ха-ха-ха-ха!” В Аскалон је диван граде,
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Мало-помало преста чуђење, па се и ја почех осећати поносан што је случајно и мој матерњи језик исти такав, и баш са том истом красном
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Али у самој цркви јој би боље. Ваљда што | она врева и свирка преста, а она, одведена пред двери, оста сасвим сама. Тада први пут у животу, тако пред дверима, у средини цркве, осети она
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Падају звезде усред ноћи беле, Падају тол’ко; и, наједном, преста... И ветар пева поезију смрти. А кобне жеље умираху редом, Очајне, страшне, у прозорју бледом, С падањем звезда.
Он се никад није крет’о са свог места, Веран својој груди и рођеном тлу. Али, најзад, када све полако преста: Кад му старе гране остадоше голе, А последња тица не дође му више; Кад су дуге, хладне удариле кише На незнана
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Дружини погледи нестрпљиво летијаху с Турака на четовођино лице. „Један више — добро је!“ рече Оташ сам собом. Киша преста а сунце сину, одједном. „Хоћемо ли слазити већ?“ упитаће Милан готово ијетко. „Хоћемо, но...
Сви погледи бјеху упрти на видара, а он зашкиљио, гледајући огањ по својој лули и лагано одбијаше димове. Кад вјетар преста, извади камиш из зуба, пљуцну, накашља се, протра брке, па зину да заусти нешто.
Људи послушаше, те један за другијем стадоше цјеливати, па се одвајаху на десно. Кад се сви изредише и пошто звоно преста, Владика проговори: „Бајице! Земља је зинула да попије крв једнога вашег брата!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Попо, попуј, ама мало и приоруј! — Права браћа без аршина чоху дијеле. — Пред немогућим нема делије. — Преста вјетар — стадоше галије. — Предње вране падају задње. — Пси зими кућу граде, а лети у копривама хладују.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
У исти мах угаси се кандиоце на другој страни и други часовник преста куцати. Наћвару се прекиде дихање од страха, те се једва исправи на кревету и једва прикупи пару да викне синовца.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
УМОРНА ПЕСМА Где неста страх пред светом ту и песма преста. И гле: стојим сада — дрво, са обраним плодом. Мре у зглобу воља да се макнем с места.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ - А, тако!... М. Ђурчин ЦXXXВ У ТРОЈЕ Кад земља преста да тужи, Те се на равној ружи Расцвета први цвет, А лептир полете бели Да први куша лет, У врту смо се срели, Где
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И, костију, крви к'о да сада неста! К'о да све ишчезе неосетно мину! Зар ничега нема? и зар живот преста, У визије своје разли се и плину.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
“ Сн'јег со двора чисте, на улицу вуку, Крестом себе по персију и по челу туку. Посл'је сего сн'јег преста и насташа мрази Који сут в Росији всјех животних врази.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
- занесен у самоћи Сањао страсну, прву ноћ... Ал' време, време! Све то преста Кô слатки санак, слаби клик, „Плачевне“ страсти давно неста, А с њоме оде бледи лик!
И свест се Катону врати и крвца преста да тече, Он поглед обрати сину и сталним му гласом рече: „Нека је проклет и презрен лукави избраник рода, Што мирно
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Али он не слушаше шта она говори, него мишљаше, заиста, на своје звезде и бројеве. Жена не преста да зипара и чандрче, но Кеплер јој умаче међу своје звезде, прелиставаше, дању и ноћу, Тихове записнике и смисли како
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Дакле«, вели, »док се са покојником јело и пило, ниси избивао одавде, а откада гозбе преста — и тебе неста.« И то, то ме закла, обезуми. Казах јој истину.