Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
своју специфичну драж са својим утањеним, жичаним гласом, сличним оном оглоданом, помало рационалистичком гласу престарјелих клавира. Једно сам вријеме чешће одлазио к пријатељима у сликарску колонију, мирно предграђе на рубу велеграда.