Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Не питај зашто стоји, Ни о чем мисли Живота! Он нешто давно броји: Па зар то није дивота? Крај плота — век престаја. Кад прича — све ошљари. Сам самцат насред бескараја Живота животари.