Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Сад већ не беше никога без крова и хране... Али ружно време дојади. Ситна киша и хладан ветар не престајаху... Ваздух тежак и пун влаге. Свако јутро освиташе по које мртво тело; сваку зору дочекивала је нова запевка...