Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
пријатељи, Штоно пространим морем владају, Посланије је воље његове — Да га славимо јеком пушчаним, Да окитимо ово престоље Слободе скупе, сињег камена, Чалмама белим, голим главама, Што се о челик наших костију Пакосно бију, мрве, цепају.
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Венеција је у опасности. Несити шакал вреле Азије, Европе полу скоком прејурив, Престоље златно силних краљева Омастив крвљу свога беснила — Сад море мути бојом мача свог. ВЛ.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Он ју је узео у заштиту, борио се за њу и, победив њеног брата, вратио на краљевско престоље. У њеном загрљају, он је заборавио на своју венчану жену, а ко то не би - најстрожије осудио.