Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
НОВАКОВИЋ (престрављен): Мојих пола милиона? Зар могу, забога, пропасти?! Када би се то десило, верујте, мени не би ништа друго преостало до
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
— Какво је то чудо? — повиче престрављен па стаде брзо обема рукама да отреса и чупа перје с главе. Затим скочи са столице па се стаде окретати, загледати се
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Онај Јовица и онако ми досади говорећи ми како би он требао да буде посланик. ЈЕВРЕМ (престрављен): Зар ти је говорио, бога ти? СЕКУЛИЋ: Јес', још пре недељу дана.
ЈЕВРЕМ (престрављен маше руком да престане читати): Чекај! (Оде до Ивковићевих врата и ослушне, оде и до других па провири и опет се врати
XX МЛАДЕН, ПРЕЂАШЊИ МЛАДЕН (упадне и раздере се): Иду! ЈЕВРЕМ (престрављен): Ко, брате? Говори ко? МЛАДЕН: Ено их озго, тек што нису дошли! ЈЕВРЕМ: Ама што урлаш, побогу брате! Ко иде?
МЛАДЕН (показује на Ивковићева врата): Па... за онога... ЈЕВРЕМ (хоће да га шчепа за гушу): За кога, бре? МЛАДЕН (престрављен): Па... за зета! ЈЕВРЕМ: За зета? А како си, бре, смео за њега да гласаш? МЛАДЕН: Па... молила ме госпођица...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Хоћемо ли слазити већ?“ упитаће Милан готово ијетко. „Хоћемо, но...“ „А, глете, браћо, врћу се!“ рече Јанко, као престрављен. Другови му насмијаше се. Турци, збиља, сврнуше с пута на једну лединицу.
Ђакон, престрављен скочи и обазрије се. Њему се чисто учиње као да неко има бити иза њега; неко пут кога се Владика тако устремио.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Говори, кажи да можда, можда... (Измиче се, престрављен.) МАРИЈА Убиј! Али камо срећа да је »можда«, да није истина! ЈОВЧА Па камо је? Где је? Да је видим. Јер ти лажеш.
јој је умиљат, нежан, чежњив, док је Јовча у почетку гледа нежније; доцније, кад плане Јовча, поглед јој је унезверен, престрављен; у држању се види укрућеност).
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Ваљен Исус, дијаче! — називају Чагљина, Рдало, Рора, Кљако, Цонтрона, Жландра... — Јево пуно наши! — рече Бакоња престрављен, и прије него што је могао примити стричеву наредбу, Зврљевљани га отискоше, па с неописаном грајом сјатише се око
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ Он отвара очи, онда уста и запрепашћен, престрављен јаукне. „Гле, гле“, кажем, „што јаучеш жалосније, све ми је смешније.
Лудо престрављен ја покушах најпре да га ухватим, и то левом руком под коју ми некако згодно подиђе, али не успех. Онда, сасвим механичк
Али после кратког времена од твог одласка ти си се вратио к мени блед, престрављен и без даха. Једна граната профијукала је преко твоје главе, неколико пушчаних зрна прозујала су поред твојих ушију и
директном, прилично пренаглио, јер се онај полицајац, зинуо од ужаса, умало не стропошта при крају његовог излагања. Престрављен тако и окамењен, он се, у својој полицијској увиђавности, ипак савладао и одмах стао са своје стране и врло ватрено
и детективи заглавише, како она спољна тако и она унутрашња врата, и пролазе и прозоре, јер неко, у оном ужасу, престрављен викну да је оно права бомба што је онај разјарени и страшни поилу вади из џепа.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
А на обали пландује стадо. — Гру-у! Застао сам престрављен и погледао у небо. Чујем звуке песме: Ој Мораво, ој Мораво, моје село равно... Навреше ми сузе. Пожурио сам.
— Ено га један! — викну осматрач и дохвати пушку. Драган скочи. — Стој!... Остави га, рањен је. Престрављен, погледао сам кроз отвор. Побауљке вукао се бугарски војник ка својим рововима. Ракетла наново сину.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Отварају се врата од практикантске собе, те сви практиканти нагрну на врата.) КАПЕТАН (скочи престрављен): Шта је то, море? XВИИИ АНЂА, затим МАРИЦА и ПРЕЂАШЊИ АНЂА (појави се усплахирена на вратима): Човече!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
лист, У сањању, пориче да има један свет Који је ван овог: слободан, и без мере; И опет кроз исте сале сна Закуцам престрављен на мишићна врата овог живота: Ах, један два! ах, један два! У Београду, XИИ 1921.