Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Осјећам у џаку нешто врло сумњиво. Онај мали лопов хитро се успуза до моје главе, помириса само моју њушку и престрашено промуца: — Па ово мирише... Стани, стани... Ово мирише... — Јест, јест, и мени се чини — пропишта водени миш.
Истог часа Сланинко престрашено цијукну: — У помоћ! Скочи коњ на мене! — Позор, браћо, ево коња мишоловца! — дочека с вреће миш Брашнов.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
АНТА: Видео сам га! РИНА (цикне престрашено): Кога? АНТА: Њега! РИНА (очајно): Кога, забога? АНТА: Вашега првог мужа. РИНА: Ово је ужасно, ово је мучење на
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— скрену нам пажњу тетак Аћим на удаљено зунзарање, а на то Вачкоња само подскочи и престрашено забрза: — Ђе, ђе, ђе су? — Зар их не чујеш од Приједора?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Љуби у руку! — рече јој и показа на људе који беху ту. Она клецну, погледа га преклињући престрашено и хтеде пасти, али његов оштар поглед и суров израз лица повратише јој снагу.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Смрт је зато дошла да му га узме. Не дам те, лупи о зид, и једва напипа врата. — Доћи! Доћи! — јечи Симка. Ђорђе је престрашено гледа. Коракну ка постељи. Постиђен. — Не зове тебе — заустави га Никола. Седи уз кревет, испод њених ногу.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Дубоко у мулу чешљао је зелене бркове. Угледавши га, мали шаран се престрашено поклони, и рече: — Ти си најстарији, морао би знати како да помогнемо реци? — Хм, хм! — промрмља сом кроз бркове.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
НИНКОВИЋ: Најбоље би видели, госпођо, како ја мислим све то да изведем ако одмах пређемо на ствар. ЖИВКА(престрашено): На коју ствар? НИНКОВИЋ: Ево како мислим: бриџ, на пример, можете од сутра почети да учите.
Краков, Станислав - КРИЛА
Над Солуном се чуле прве експлозије. Чаше се испревртале. по столу. Кнегиња је цикнула престрашено. Шеф, сав црвен, шапутао је нешто пилотима. Она два Њепора кружила су да се спусте на земљу. Нису понели митраљезе.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Лазар престрашено одскочи у страну, али се брзо прибра и борбено нарогуши. — Хоћеш да се бијеш? Чик! — Тебе су већ избили — поче да се
— Јао, пропадох! Престрашено је буљио око себе, јер је управо сањао како паде с неке крушке. Какве, врага, крушке, кад је над њим буква!
Обноћ, све ближе селу, чуло се завијање вучјег чопора. Од тога се псима јежила длака на хрбату и они су престрашено гребали на кућна врата.
— Еј, чујеш ли ти оно?! — престрашено ђипи Мачак. — Ехеј ви тамо, дижите увис ову димчину! — закрекета некаква љутита старачка гласина.