Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
се „само мисли”, што се чувствује, доживљава, пати, не потреса моћно саме темеље нашег бића, и није ли то често по нас пресудније и посљедичније од онога што нам се догађа у „свијету вањских објективних факата”?