Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
У међувремену (а време је вечни проток!) Пресушила је река и ишчезао поток... Замишљам тај тренутак: негде се чује рог, Сунце, на заласку, прикупља прље пламтеће, И
Река пресушила, зноји се двиска, Од летње жеге спаљено брдо, Небо високо, земља ниска, А у души црно и тврдо... Па да је барем
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Морам идуће ноћи да прегазим Мораву, јер одозго ништа ни да шушне. Отишла је. Мир и мрак. Ја сам ти сада река што је пресушила. Сувих, рундавих обала, а на дну се црне облуци. Ала си ти, боже, бездушник.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Посљедњим новцем прегнули су да се врате кући, и путовање се прекинуло ондје гдје су им пресушила средства: шарену дружину, испаћену и отрцану, скинули су с лађе у том непознатом гнијезду под сурим планинским билом.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
А никога по чаршији, ћепенцима. Само спроћу, где је хладовина више ваде, по којој од жеге пресушила вода једва мили, метнута врата дућанска. На њима изваљени, раскопчани, по неколико комшија седе. Пуше.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ТАШАНА (уплашена): А вода, да није дубока? СТАНА Како »дубока«? Пресушила па не можеш ни извор да нађеш. Него, нека се онако гола на сунцу играју. (С подсмехом тајанствено): Неко дошао!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
ТОМА (сетно): Да, као некада. (Падне му поглед на пресушену чесму): А ћутук, чесма пресушила? МАГДА (извињавајући се): Јесте, газдо. Ове године сасвим пресуши. Шта нисмо чинили. Али не иде.