Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Та да је сто пути труковано, не верујем ја то! — вели гђа Сида, претварајући се да није потресена. — Мамо, јел’те да је жалостивно написано!? — Злато моје, та неће дотле доћи!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Али оно, и нехотице, сугерише погрешно објашњење чињенице да је Ћопић, касније, често губио љупкост и милошту, претварајући се, мало-помало, у популарног писца у лошем смислу речи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Онда се брзо окрете, наслони се на штит, претварајући се да дрема. — Фирија дракулуј! — мрмљао је Крста колутајући очима, и пође лагано као мачка, гледајући испод ока, не
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
трепавице проницали у дубину њених зеница, трептали на зарумењеним образима, мрсили се у златним паучинама њене косе претварајући је у златни ореол. Као код усхићене седмогодишње девојчице уста су јој била мало отворена.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
која су у нејакој души правила тим тежи лом и харање што сам морао брижно крити пред старијима да ма шта о томе знам, претварајући се да не схватам алузије и половичне фразе у њиховим разговорима.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Лако сам се придигао и прихватио њену шаку. Затим сам опет сео. Гледао сам на другу страну, претварајући се као да нисам ништа чуо, и као да је био само поздрав у пролазу. — Извините, нисам могла одмах доћи...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
од свих, сувишан и непотребан бори за оних неколико дахова који су му преостали пре него што му ропац укрути удове, претварајући га у бледу лешину? Ко ли је тај човек? Ено га где задњом светлошћу својих зеница гледа у Доротеја.
И Матија је схватио због чега сам потиштен, и кад је на њега дошао ред, издржао је дуже на мојим леђима, претварајући се да је пијан. Показао си ми, светитељу, да су они племенити, а да сам ја завидљив и злобан.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Остви ме у планини! — молила је стена, али вода милости није имала. Мрвила је и комадала стену претварајући је у своје обале, своје дно. Ругала јој се: — Сада си моја обала! Моје дно!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
то је по доцнијим вестима Милош Кобилић (Обилић) „кога облагаше завидљивци своме господару и осумњичише као неверна, претварајући се да као пребеглица прелази на турску страну, убио султана Мурата...
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Кисла киша на руно. То ми нисмо из прста исисали. Наш житак ка у сланоме мору свакад плава. Јести мед претварајући се у јед. Вешта беседа свакој тузи брижљивој разговорно је облакчање.