Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Без претеривања може се рећи да се цела српска религија своди на култ предака.“¹² Поштовање предака испољено је не само у религији, већ
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Ово се стање може различито оцењивати; у мом опису има упрошћавања и претеривања; битно је да тако, то јест мање-више потресно и напето, изгледа позадина на којој се дечја песма јавља.
Стриц Ниџо, светски човек, причалица и врдалама, добија наступ вредноће; деда Раде одлично зна да од тог, нервозног претеривања вајде нема: И да чудо не гледа очима, огорчени стрикан обично здими некуд на њиву, хвата се плуга, српа ил мотике и
се он то лагано и устрајно клања неком у потоку, (Пролеће) понекад се сведе на народско поређење, са нотом обавезног претеривања: - Друже, у оније' старинскије' чакшире била голема турина, куја би се у њему оштенила.
Ипак, у целини, жири није имао слуха за оваква претеривања и пренемагања. Превладале су непосредне и занимљиве исповести, једноставна и узбудљива казивања. Ево неких случајева.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
списателя, Животоописание и чрезвичайна њѣгова приключения, Карловац, 1833) — књига фантастична, пуна претеривања и измишљавања, у којој се он сав открива онакав какав је: »комични тип сујетнога списатеља, или непоправна прецептора
Поред извесних претеривања и вулгарности, комедија је рађена врло вешто и живо, типови су врло добро уочени и јасно обележени, радња је пуна
и кад се одбије на сва та претеривања, Караџић остаје као један од најјачих и највећих људи у српском народу и у српској књижевности.
Станоје Главаш је последње веће дело које је Јакшић радио, има све мане његове драме: невештину, претеривања, нагомиланост мотива и речи, претерану романтику. Али и ове драме, као и сви његови радови, вреде обиљем поезије.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Али, како је неко већ приметио, у свакој метафори дрема катахреза, тј. могућност претеривања и злоупотребе метафоре, што и само за себе у авангардној поезији постаје – ево и код Драинца – нови и прилично
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Могло би се без претеривања казати да се радња развија, призори и описи се смењују тачно у два корака: прво Софкино предвиђање, па испуњење.
И то толико често да би се, с нешто претеривања, могло рећи и вазда. Ако, наиме, једним мисленим погледом обухватимо већину Станковићевих ликова, приметићемо да уз
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Она би нам омогућила да прекорачимо границе наших директних опажања. Ето то би се, без претеривања, могло рећи о потпуном решењу постављеног проблема. Оно би имало космички значај.