Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Те претиле коње ободоше. Турски коњи, да претили сте ми, Претили сте, ал' заман нијесте, Та брзи сте — изјели вас вуци!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
расипати — особито су оне те своје синове једнако њиме, „батом својим“, како су га сви у родбини звали, застрашивале и претиле им: — Хајде, хајде, знаш ти, доћи ће он. Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што се није вратио с пута.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Тако се једне ноћи нашао, самцат, у врбацима поред Дрине: сенке су претиле, претње су се мрсиле а он је, опет, осетио укус пустоши и осетио да је наг и ништак под том силесијом звезда, над
Ћипико, Иво - Приповетке
За њим иде жена са крчагом у руци. Волови, навикли путу, тешко сагибајући своје претиле трупове, к води сигурно прилазе.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
— Оружје су одлагали само кад су улазили у цркву, спавали на дому или се бријали. Иза појаса су увек претиле кубуре, наџак и ножеви. Кубуре су изгледале као велики пиштољи или мале пушке с лепо заобљеним дршкама.