Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Још је двосмисленије оно ах из претпоследњег стиха, као искрени уздах саосећања, и пародична реминисценција на отрцаност тог узвика.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
ока с књиге па војводе у белим кожусима и монаси што крију соколе под ризом византинци никада не беху млађи но претпоследњег дана од среће сви посташе малолетни цару је кратка брада и модре им зоре над веђама свићу као да их пропаст никад
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
ДЕМОКРИТОС Било је то, ако се не варам, године 397 пре нове ере, претпоследњег дана месеца априла. У те дана је пролеће као што знам из властитог искуства, лепше но у којегод било друго његово