Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
И сам помало змај, без страха, од свих људи на свету Марко је Васи био најближи. Било је хладно претпролеће, још су, под земљом, трајале зимске тишине, кошава је промицала без светлости, Васа је носио одсечену главу Марка
Ни тога се не цећа, али це цећа да су тада, у претпролеће 1804, снегови на Авали трајали а гора била сва пуста. Бела су била небеса, бели ветрови, беле светлости над Дунавом и