Употреба речи претрну у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

— И он ћуташе замишљено. Али кад Ђоша са Стојном доиграше до њега, он претрну и, метнувши своју снажну руку на Стојнино раме, раздвоји је од Ђоше.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Утом неко случајно викну далеко горе у селу. Ћир Трпко сав претрну, па држ' за прозор да притвори. — Идите, молим вас! Ноћ је! Неко Виче! — Ама оно јаукну неко!

— Чујем, тајо! — одговори она полако, а нешто претрну. — Ако те још једном видим с овцама под оном лужином, слободно не иди ми кући!... Шта ћеш тамо?

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Чича Јово!... Ја тога новца нисам узео, нисам га ни видео, тако ми бога! Онда се окрете Ивану. Овај претрну и колена му клецнуше. — Иване Миражџићу! До јуче сам те звао чичом, али од јуче ниси ми род!...

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Иди спавај! Петрија ништа не рече. Баци подупирач и пође. — Петрија! Петрија претрну и стаде као укопана. О, боже, гле нове сласти! Каке су мисли, куда се то носе? — Петрија, сестро, опрости ми!

— Ко си ти ту? — Ја сам, ђедо, Анока! Хоћу да умрем! Опрости ми, ако можеш! Ђеда претрну и заљуља се: — Дијете, грехота ти је од бога! Видиш овај перчин? Ни у овце није бељи!

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Једнога дана ради она тако у башти, кад чује гле се нешто у комшијској башти провлачи, па шушти лишће. Сва претрну; срце јој јаче закуца, а образе прође мала румêн. — Он је зацело!

Црњански, Милош - Сеобе 2

Кад је Исаковичу пао поглед на Божичкину лепу, бледу руку, претрну. У руци је држала црну лепезу. Иако је та сличност била више његово уображење, него стварност, Павлу се учини потпуна,

Кад Исакович чу то име, претрну. Кад је Агагијанијан први пут поменуо име грофа Дурацо, Исакович је то пречуо, пустио кроз једно уво, а испратио на

Сети се њених, крупних, зелених очију, и дугих трепавица, као у пепелу. Ни сам није знао зашто, али претрну. Одлазећи из Енгелбирте, Исакович је, на брзу руку, нашкрабао и једно писмо, за фамилију.

Можда би капетана, ипак, требало упутити у Чрну Гору? Исакович претрну, кад то чу. Кајзерлинг га, затим, упита још и то: откуд на њега, Исаковича, толика мржња, код његових сународника?

У тренутку кад то чу, Исакович је био почео да гура госпожу Јулијану – уз реверенцију – на улицу, али претрну. Пред очи му искрсну Ђинђа Зековича, коју је у Бегеј отерао, кад је, тако, и њену љубав, прејудицирао.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ко да с' гора цела помакнула, У људе се дрва прометнула, Тако љуство ка мене нагрну, Ја га згледа, па од стрâ претрну, Није шала, мој премили друже, Така чељад, а тако оруже: Овај носи са Олимпа камен, Онај, брате, с Еликона пламен,

преко, Али само са предњима У потоку оста зеко, Оста јадан, са предњима, И мал' што се не изврну, Господар му вас претрну. ИX „Ао зеко, а мој јаде, Куд доброта твоја оде? Шта би ово нуто саде?

Здраво, здраво!“ — Па к врлети муну право, Она за њим скочи, Крочи. Ма сад стаде, сва претрну, Око ње се свет обрну; Јоште једном тамо глену, Још се једном свет окрену, И на земљу млада паде, Бог би дô да

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Љубица претрну и застаде... Гојко беше већ позеленео од страха. — Баш смо погрешили!... прошапта Љубица страшљиво, обрћући главу

Приђе опрезно к прозору и послуша... Разлеже се врисак ужасан, страховит... Он претрну, хтеде јаукнути, хтеде утрчати унутра... хтеде много... па се одједном издиже на прстима и погледа на прозор. Ништа...

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Ћути црна, ако Бога знаш, шапће Миленија и ћушка се напред. У том је обухвати једна снажна рука, она претрну, ал' се одмах прибра. — Иди сад, молим те, к'о брата! — Само да ти нешто кажем. — Ама немој, очију ти!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И сама Софка, која је била навикла на толики сјај, ипак чисто претрну. Понова га пољуби у руку. | — Хвала, тато! И сиђе доле.

Софку од радозналих погледа, пушећи разговарала са амамџиком и, са неком насладом, мешала турске речи, — Софка чисто претрну, јер се није надала да ће јој сада све то оволико и овако доћи.

осети пару, влагу од воде и сапунице а из амама урнебесне клике, кикотање, звечање тасова, запљускивање воде, она опет претрну, опет, као што се није надала, дође јој тешко, тужно. Али се трже и сама отвори друга врата и уђе у амам.

А баш тај шапат њега, Марка, толико пренерази. — Свири! — поскочи он уплашено и викну тако силно да цела кућа претрну. И сама Софка, заборавивши се, подиже се и поче га заустављати: | — Не тато. Не, тато. Али он је не погледа.

И тамо, спроћу ње, у куту, где је био потпун мрак, чисто се скљока. Софка претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љубав своју.

Софка, иако је одавна слутила да, поред свега овога што је било, мора ипак још нешто црње и горе догодити се, претрну од страха, јер овај сељак још с врата поче да муца кроз сузе, не гледајући ни у Софку, ни у свекрву: — Газдарице,

Око ње, као увек, био је Томча и нешто јој говорио. Одједном горе, на капији, појави се отац њен. Софка од, среће претрну кад га спази, и у мало, заборавивши се, не потрча к њему. Зар се већ вратио?

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Гле, каква јуначина, а бежи! — Насмеја се старац, све му се стомак тресао. Ђаволак сав претрну, а Поглавица га потапша по образу, па рече: — Ево ти чичак!

Из очију му бије ватра, у грлу тутње громови. Дечак у ужасу затвори очи. »То ти је крај, будало!« помисли и сав претрну кад жабац Троглавац проговори људским гласом, али тако громовито да се цело небо тресло: — Дај воде!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Тек онда се упути са препоручителним писмом свога стрица у гај Академов. Кад ступи пред Платона, он претрну пред достојанственом његовом појавом.

Он претрну. Неочекивана небеска појава заврте му главу, обухвати га слатка језа, а реч му запе у грлу. Тек после неколико тренута

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Седи доле! — и замахну ножем. У кући се разлеже страховито врискање. Ђорђе сав претрну, па одлучно проговори: — Ако сте дошли код мене оним вашим обичним послом, онда ми оставите чељад на миру.

Ћипико, Иво - Приповетке

—А куд је Перо? — напокон брижно упита и загледа се у чељад. Сви замукоше, нико не мрдну. Она претрну, наслути нешто тешко. Застрављена, дршћући прихвати старијег синчића за главу и упита га нагло: —Што би с оцем?

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

А–а, јуначе, немој се омрзнути!.. Од ових чудних речи домаћин сасвим претрну, а Арнаути се сасвим збунише. Не бејаху они навикли досле да се једна Српкиња овако држи, нити овако тврдо срце покаже.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Махао је весело рукама, поздрављајући лево и десно. „Фикус“, када га угледа, као да претрну. Диже руке и застаде укочен, раширених очију и отворених уста. Онда викну: — Сергије Николајевич!

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

То беше свињарче - Амор. Идући бодро и лако, Одевен у селско рухо кравара погледа тако Да овај претрну само. Њему се учини таде Да ово лукаво дете све тајне његове знаде, И разрогачи очи.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

»Гле, он то к реци хита!« — помисли Старац. »Мора да се присетио старог дуга!« — потрча Старац, сав претрну: на обали је реке? Није? Врбак је оно? Није?

Како је пекло сунце, мајко рођена. Како звиждао ветар! »Паднем ли, ни коска неће остати од мене!« — претрну Варалица, заборављајући да му је жива вода у устима. А онда, успори се замах орлових крила.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Траже логор. Сви проблиједише и престадоше јести. Јованче претрну, и оштро погледа дјевојчицу. — Откуд ти то знаш? Луња само слеже раменима и одговори неодређено: — Па тако...

и одмаглио од куће да га дјед Алекса не би повео у бербу дрењина, а кад се нашао пред Жујином тајном кућом, он сав претрну. — Ево га, неко упао у јаму!

— Шуљају се они са свих страна — шапатом рече Луња. — Како ти то знаш? — обрецну се Стриц и претрну. — Знам. Осјећам да долазе. — Долазе?! Ко долази? — скочи Стриц и поче да звјера око себе.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности