Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сунце већ беше зашло, али је још светлео црвени ужарени ореол, као да ватра гори. — Могу ли сад? — Можете... само претрчите, сигурније је — тешио ме. Пођох колебајући се. Требало је само једна пушка да плане, па да се одмах вратим.