Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ Овај разговор привуче на себе пажњу присутних. Сви, начуљише уши да чују Тихов одговор. Он уздахну дубоко. „Претстоје нам тешки дани. Тако ми саопштава звездано небо.“ Видим Кеплера како се намргодио.
„Боже благи!“ рече он, „да сазнам да ми претстоје тешка времена, не морам ни да погледам у небо, довољно је да завучем руке у своје празне џепове.“ Ми се насмејасмо.
“ - „Не могу да порекнем,“ одговори му Тихо, „тако је. Идућих година доћи ће до кобних сусретаја звезда. Претстоје нам свађе, немири и страшни дуги рат.“ Сви заћуташе.