Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
37. На врела дођем тако бацимице, Залуду тражи моје око цвеће, Претужне стоје његове обалице Кô никад више да се дићи неће; Ниједне гласне не бија евовде тице; Кроз грање сунце слободно