Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Веселим се оброцима и сату кад ми дају лијекове зато што их она доноси. Тачније, не веселим се (претјерао сам), али их чекам. А то је, можда, још више. Без онога што нас весели, некако се може.