Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Као да је с његовом, мужевљевом смрћу, и она свршила своје. Ништа да више за њу нема. А најмање да се преудаје. Ма да јој је мати, знајући да неће моћи свакад овако кришом, кријући од снахе и браће јој, да је потпомаже, доноси
И мајка би је остављала. После месецима јој не би више о преудаји спомињала. Не би она ни дала да јој се Аница преудаје и тако учини грех, обесвети покојника, да се не мора, да има од чега да живи.
А она, дете, па још преудаја?... Ех, Аница би најрадије волела да се више не преудаје, већ да и даље остане овако. Покојник, усамљена, јад, плач, — толико се била навикла на то, да јој је то већ било као
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
историјским догађајем, уклопљена у интернационални образац о повратку дуго одсутног мужа кући на дан када му се жена преудаје (образац који је своје најславније остварење добио у Хомеровој Одисеји).
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Брже пиши лист књиге бијеле, прати књигу милој шћери мојој, шћери мојој, а тој снаси твојој, да се твоја снаха преудаје, да ми слику тражи према себе, а ти рђу тражи према тебе“. Ја кад виђе Црнојевић Иво, књигу учи, а љуто се мучи.
исказао, но од дерта погледује љубу: „Љубо моја, ну ме сјетуј саде: ал’ ћу снаси књигу оправити, да се наша снаха преудаје; ал’ ћу слати, али слати нећу?
Моја снаша адамско колено, чекала га за девет година и десете за седам месеци, данас ми се млада преудаје; ја не мого од јада гледати, већ побего саду винограду“.