Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Каде је хатарио море, и тврдио га је да му вода не преходи међе ни рони брегова, и јаке, тврде подлагаше земљи одздо темеље, — била сам к њему садружна Мудрост: ја сам се
И мало то што би људма зла, него јоште и море, којено никад не преходи, кроме од великога таласа, из свога предела, те и оно у то доби разли се у поље, те толике вароши и села потопи рад
И со томе по земљи благо и свако имање од човека до човека преходи, једним нестаје, други га достају, градови и велики домови се собарају, села, вароши се харају, ватра их жеже, господа
Еда до виђеног места пружа се, ил' се вид путем настала ил' му тамо преходи, враћа ли се натраг? Како то једно и подиже и носи се само с вољом упраљано?
Чин је у звезда; у ходу им и сјању већем и мањем, у састатку и у друштву; како која с којом преходи, које ли за којим се окрећу.