Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
у овом се типу осећа јака веза с природом и с прецима. Ни у једној другој зони нису људи тако блиски природи и срасли с природом као овде.
Особито поштовање предака и обичај слава. — Као што су међу собом везани љубављу, динарски су људи исто тако одани прецима; нигде толико не знају за своје претке, каткад до двадесетог колена, нарочито у Црној Гори; нигде их толико не воле,
Али, осим срдачне и увек живе везе са својим породичним прецима, човек динарског типа се осећа дубоко везан за своје националне претке: сматра да има још једну старију и славнију
Поисламљено динарско племство чува још више, уколико је то могућно, успомене о својим прецима него остали Динарци. Указује им особито поштовање и није заборавило своје хришћанске претке.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
даном и славом на челу, групишу се око тога култа; куд и камо највећи број жртава, случајних и периодичних, намењен је прецима. Без претеривања може се рећи да се цела српска религија своди на култ предака.
Старешина обавља и све култне, религијске дужности, односно он као глава породице општи са прецима — заштитницима задруге; он служи на слави и кади укућане тамњаном.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Тога ни међу животињама нема. У прошлости бивало је исто тако у њиховој кући са дјецом мјезимном, њиховим прецима по крви и удесу.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— махну руком са упереним кажипрстом. — Таквим чином ти и твоји вршњаци, што се из европских кафана ругате прецима и традицији, не можете да се похвалите. — Опростите што сам се усудио да вас у ове сате узнемирим.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
тренутак кад јунакињина мајка Тодора и слушкиња Магда одлазе на гробље да ритуално одуже дуг према тим истим Софкиним прецима. Поступак је мање тражен, више спонтано нађен.
Али је неочекивана веза еротске екстазе с прецима занимљива и као производ, с једне стране, поступка мотивације помоћу најближе асоцијације (одлазак на гробље и
23 Тек при крају четвртог часописног наставка, где је римским бројем означена друга глава, почиње прича о прецима, уз мимогредно упућивање да је то део и Софкиног сећања. Објављивање је овде прекинуто.
У трећој, завршној верзији роман почиње тачно тамо где су две раније прекидане - од приче о прецима. Више се не примењује, као чисто композициони поступак, смењивање проспективног и ретроспективног угла гледања.
Како то, разуме се, налаже структурна хијерархија. Иначе врло брзо док се приповеда о прецима, протицање времена осетно се у роману успорава чим се пређе на Софкину породицу, на њено детињство и, још више, на
Каже се, наиме, да се више знало о њеним (Софкиним) прецима него о њима, а међу овима последњим опет се налази она (Софка).
Значи да је требало рећи о њиховим прецима, а не само о њеним. Тако је заиста и било у ранијој верзији. Комад који нас занима налазио се у другој половини
Она је, прво, добила место у наслову. Затим је у почетној глави шире развијена приповедањем о јунакињиним прецима с очеве као и са мајчине стране: „Толико умоболних, узетих, толико рађање деце са отвореним ранама, умирање у најбољим
При томе се потомци повезују с прецима: „Све се, исто као некада, и сада понавља. Исто као што од оног њиховог хаџи-Трифуна њени почели да пропадају, тако,
Тако се и десило да од тренутка кад престане приповедање о Софкиним прецима, па све док се готово узгред не помену њени потомци, дакле од друге до последње, XXXИИИ главе, психофизиолошко
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Ту Немања најпре излаже своју државотворну теорију о власти која је његовим прецима и њему дата од Бога да би штитили српски народ.
Настала је у функцији сточарске и аграрне магије, повезивања са светом стихије и божанства, била је спона с прецима; она је и емотивни израз животног тока сваког појединца, од рођења до смрти, исказ еротске и љубавне чежње, и зато се
Увек под одређеним емотивним набојем, често с елементима митског, историјско предање повезује слушање с прецима. У српској традицији веома развијена, историјска предања играју важну улогу у очувању националног идентитета и
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, 139); такође и бардак вруће замедљане ракије (жртва прецима! Упор. такву ракију о задушницама!) о свадби (іб., 168). Исто тако, б. се ките или боду жртвени колачи о свадби (іб.
, 37), Ђурђеву дану (іб., 49). Сви ови колачи јесу жртве прецима, или хтоничним демонима уопште: Младенци су дан змија [= душа], и има их четрдесет, а то је мртвачки број код пас
У килту има к. велики значај, нарочито у оним крајевима где је он главна људска храна. Он се приноси као жртва прецима, који се често јављају у функцији божанства плодности.
К. је, уосталом, често саставни део панспермије, која је жртва прецима по превасходству (ГНЧ, л. с., 170). И остале к. жртве имају мање или више јасан, мање или више непосредан мртвачки
Жртва у орасима приноси се покојним прецима приликом каквог новог догађаја у породици, а »нарочито у оном судбоносном тренутку када младу уводе у нови дом и у њен
У данашњој Индији, на дан свадбе, отац невестин, уз молитву, жртвује орахе прецима. Код нас, кад млада уђе у свој нови дом, младожењин брат просипа орахе (који бивају разграбљени као некад код Римљана).
(Беговић, 134. καταχύσματα су жртве прецима, в. уопште Самтер, Фаміліенфеѕте, 1. идд; Еітрем, Опферритус, 262. Карактеристично је и што се просо сипа испод стола,
идд; Еітрем, Опферритус, 262. Карактеристично је и што се просо сипа испод стола, а ту се оставља жртва прецима и о Бадњем вечеру; кад се живом човеку даје помана, док сви остали седе за столом, он лежи под столом).
се налазе душе покојника и предака (гроб; извор или река; раскршће; буњиште; дрвљаник; кров од куће); или се дотура прецима на тај начин што се даје људима или животињама у којима су они инкарнирани (кокоши; тице; вук; полаженик). В.
В. о свему мој чланак о панспермији, ГНЧ, 41, 1932, 171 ид. Прецима је, вероватно, намењена п. коју, о Тодоровој суботи, остављају код Побијеног Камена (камен-фетиш у облику човека,
Кућна змија, која је инкарнација претка, живи у темељу, Караџић, 2, 1900, 189). Као (посредну) жртву прецима треба, вероватно, схватити и п.
(СЕЗ, 40, 332) — дакле, кољиво, панспермија, за коју иначе знамо да се једе као облигатна жртва душама мртвих и прецима (једе се о сваком подушију, о слави, и у божићној сезони, цф. ГНЧ ‹41, 168 идд›, и горе, чланак Пшеница).
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ја то само претпостављам, јер о мојим прецима врло мало што знам сем факта да нису носили исто породично име које ја носим.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
у борби против непријатеља значило је тада испуњавати обавезу не само према живим саплеменицима него и према мртвим прецима. Јуначко држање било је дуг оца сину и сина оцу.