Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
И, будући да смо ми маловремени на земљи и не можемо и[х] овде до | века спомињати, зато предајемо њи[х]ова слатка и пречестна имена, прво богу, који је сам кадар праву доброту по достојности возмездити и наплатити, да им он учини оно
Отвори церков; ту се поклоним и целујем предивно изображене иконе. Кад, ето ти пречестна вида старица с другима двема господичнама, љубопитне знати ко сам, куд и зашто идем.