Станковић, Борисав - КОШТАНА
Још ми за лепотињу и убавињу срце гине и вене! Аха!... Пој Коштана, како к’д се од Каракуле на Билачу, Прешево и Скопље удари. Ноћ летња. Шарпланина у небо штрчи, а испод њума легло пусто и мртво Косово. Друм широк, прав, царски.