Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Радост велија, сама Талија ни сестре њене не могу мене тешити. Адову бездну Орфеј, љубезну во јеже спасти, прешед без страсти невредим. Так' ад и море, огњ и горе, преиду смело за твоје тело, љубезна.