Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
С надеждом се мисли боре: „Ваљда мила јошт не спава!” До поноћи и до зоре Не мирује љубав права. Прозори су прешкринути, А ја нагло ходам туда. Видићу је — срце слути, Ал’ ње нигде ниоткуда.