Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
»чеда мила моје крвце вреле«, и брани ту своју субјективну поезију чија је прва врлина што је његова: Боље чедо и пређаволасто Нег̓ богаљче и слепо и кљасто, Да уз туђи корак нарамљује, Да га туђа рука зарањује!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ако с права пута Кадикада млађано залута, Та боље је спреда оберучке, Него страга ударати мучке; Боље чедо и пређаволасто, Нег богаљче и слепо и кљасто, Да уз туђи корак нарамује, Да га туђа рука зарањује! (7.