Употреба речи пређашне у књижевним делима


Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Мислиш моја је мати била говедарка, као ти што си? Кукавицо женска, немаш памети ни као бува! ПОЗОРИЈЕ З. СТЕВАН, ПРЕЂАШНЕ СТЕВАН: Милостива госпоја... СУЛТАНА (мрдне главом): Сваки ђаво мора да ми се попне на врат.

Свака је госпођа у својој кући, само сам ја једна на овом свету несрећна. ПОЗОРИЈЕ 4. ТРИФИЋ, ПРЕЂАШНЕ СУЛТАНА: Морам цркнути, другојаче није! (Окрене се на страну.) ТРИФИЋ: Султано!... Ти се опет срдиш?... Султано!...

СУЛАТАНА (лупи ногом): Опет почињеш? Оћеш и ја да почнем? Ниси чула ко сам ја? ПОЗОРЈЕ 7. ПЕРСИДА, ПРЕЂАШНЕ ПЕРСИДА: Ево лимунаде, милостива госпођа.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ФЕМА: Коми фо! Жан! Апорт! Јохан, Ханц, Жан! ПОЗОРИЈЕ 2. ЈОВАН, ПРЕЂАШНЕ ЈОВАН: Ево ме, мајстор... (Стисне уста.) Да ти ђаво носи такав језик, кад све на беду иде!

ФЕМА: Мене и не атресира, али ми је чудо гди гурбијан говори оно што је већ прошло. ПОЗОРИЈЕ З. МИТАР, ПРЕЂАШНЕ ФЕМА: Ух, ух! Опет ми долази на Врат. (Метне мараму на нос.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности