Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
ова нова зданија саврше, сакупе се опет врапци, тражећи своја прва обитавалишта и станке, но ужасну се кад не нађу оне пређашње развалине и рупе, и међу сособом стану мудрословити, говорећи: „Није ли овај господар места сасвим без памети?
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Бркови се опустили, лице потамнело, па остарело. Али очи, очи! Ни налик на оне пређашње! Чисто посукнуле, утекле у главу, упола покривене трепавицама, полако се крећу, нестално и бесмислено гледају, не
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Но, како вам се то допадало? — Мало боље него пређашње, ал’ опет не сасвим. — Сад ћу вам српски свирати. — Е, да видим! — Шта хоћете? — Коло! — Дакле, коло.
Теодосије - ЖИТИЈА
Ако бисмо по достојанству и по суштини описали све оно пређашње што је заборавио у метанисању, умиљења и тајне и јавне уздахе, и суза његових источнике, изгледало би неискуснима и
Пошто је остао доста времена у првој ћелији за ћутање у Кареји, понављајући пређашње младосне трудове у посту, љубазни Стефан самодржац сматраше растанак са братом и учитељем и дружбеним савојником
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Оне су морале бити донете из пређашње закарпатске домовине, где су Јужни Словени вероватно чинили једну етничку заједницу још тешњу него што је данашња.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
у пређашње доба, док је госпођа Сока још млађа била, а господар Софра тек имућан човек био, још не богат долазили су познати и при
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Дете у прелазној, лиминалној фази припада истовремено и природном и социјалном свету, оно је у исти мах и мртво (за пређашње стање) и живо (у новом виду постојања), уједно животиња и човек, хтонско (демонско) и свето биће.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Тројица узеше мртвог Крцуна, тројица дигоше Јанка, који јекну, и с великом муком кренуше се натраг. Кад стигоше на пређашње почивалиште, спустише мртваца и рањеника, па у журби покупише торбе и струке; посјечене главе Марко смјести у торбе.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МАТИ: То је. ТЕТКА (скупи карте): Откад ја размећем карте, нису ме ниједанпут превариле. УГЛЕД 5. ДЕВОЈКА, ПРЕЂАШЊЕ МАТИ: Где си ти, девојко? ДЕВОЈКА: Био ми је младожења. МАТИ: Шта је хтео? ДЕВОЈКА: Ништа, дошао на разговор.
(Отиде.) МАТИ: Нисам ли ја срећна мати! УГЛЕД 6. ОТАЦ, ПРЕЂАШЊЕ МАТИ: Јеси ли и ти чуо каква се срећа појавила за нашу Јулку? ОТАЦ: Каква? МАТИ: Марић оће да је узме.
(Одлази.) ТЕТКА: Јако се наљутио. МАТИ: Мани га збогом, не смем више о том спомињати. УГЛЕД 7. ДЕВОЈКА, ПРЕЂАШЊЕ ДЕВОЈКА: Шта је тата тако викао? МАТИ: Од Марића нема ништа. ДЕВОЈКА: Забога, мамо, тако лепа прилика!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
»То време, писао је доцније Караџић, свакидашње разговоре с Копитарем нећу да заборавим никада и довека; ту је моје пређашње опширно, али несавршено знање српскога језика правилима оживело.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Нема пређашње оне ватре, разметања и живости, него више ћути и замишљен је. ШАЉИВАЦ: Тако је, кад у кућу дође нов газда.
Простирке лепо, па седиш, како ти је ћеф. 4. ВУЧКО (доноси кафу и метне на астал), <ПРЕЂАШЊЕ> ЉУБА (сипајући кафу, Вучку): Јеси л’ унео ствари? ВУЧКО: Јесам. ЉУБА: Ево, мајка. СТАНИЈА (гледи): Што је ово?
СТАНИЈА: У цркви не дају, а за срамотне иконе могу да дају, јел? 5. ВУЧКО (доноси кафу), ПРЕЂАШЊЕ ВУЧКО: Ево кафа, ама за ћеф. Ох, ох! Благо оном, ко ће да гу пије. ЉУБА: Однеси мајки.
Дај ми неко слатко. ЉУБА: Чекај, мајка, да ти дам нешто, што ниси никада јела. — Вучко! 7. ВУЧКО, ПРЕЂАШЊЕ ВУЧКО: Ево Вучко. ЉУБА: Да донесеш гефроренес. ВУЧКО: Хм!. ЉУБА: Шта је „хм“? ВУЧКО: Да се троше паре.
у шеширу, кад говори све маја главом афектира у изговору, а ж изговара као дебље з, ш као подмукло с, ч као ц итд. ПРЕЂАШЊЕ. ПИЈАДА: Добро јутро, Љубо. Цула сам да си досла. Је ли ово мајка? Драго ми је. Како вам се допада у Београду?
Особито ми је мило, како Велимир уме да прави кур. ЉУБА: Е море, Париз! Није шала. 9. ВУЧКО, ПРЕЂАШЊЕ ВУЧКО: Ево фрорнес. ЉУБА (узме служавник): донеси један и за фрајлу Пијаду. ПИЈАДА: Немој, Љубо, благодарим.
СТАНИЈА: Вири јакако, а неће да стреља човека у очи ка нека змија. 10. ВЕЛИМИР, с брадом и у униформи; ПРЕЂАШЊЕ ЉУБА: Ево и Велимира. — Гле, дође мајка. ВЕЛИМИР (начини поклон са стране): Драго ми је. (Скине сабљу.
СТАНИЈА: Па жена суди у кући? ЉУБА: Лепо. СТАНИЈА: Да ви бог да срећу, кјерко, али не верујем! 3. ВУЧКО, ПРЕЂАШЊЕ ВУЧКО (Љуби): Еве цедуља за театор. ЉУБА: Остави тамо. ВУЧКО: Ама што ће да се игра? ЉУБА: Зар би ти ишо?
СТАНИЈА: Нећу да чујем безобразлук. Куку, Станија, што не умре пре, да се не опоганиш! 4. НЕША, ПРЕЂАШЊЕ СТАНИЈА: Фала ти, синко, баш ти фала, што ме доведе у Београд! НЕША: Што је опет, мајка?
“ ЉУБА: Теби све није право. СТАНИЈА: Ама како ће да ми буде право, побогу, што не ваља? 6. ПИЈАДА, ПРЕЂАШЊЕ ЉУБА: Ево Пијаде, баш добро. ПИЈАДА: Ја сам, па реци. ЉУБА: Данас нећемо играти. ПИЈАДА: Засто?
СТАНИЈА: Да ми се допадне? Камо срећа, да нисам ни дошла. 7. МИЛАН, ПРЕЂАШЊЕ ЉУБА (трчи му укоб, пак га увати за руку): Бáба је казао да оће. МИЛАН: Мени је познато.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
ПЕЛА: Како не би, гледај ти ње сада. Него, штогод од шећера. ПЕРСИДА: Разумем. ПОЗОРИЈЕ 4. СТЕВАН, ПРЕЂАШЊЕ СТЕВАН: Милостива госпођа, готово је. ПЕЛА: Таки, Стево.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Она скочи са столице, држећи украс у рукама, притрча прозору, па видевши да писар изиђе из дворишта, врати се на пређашње место и загледа се у свој часовник...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И онда овде, код њих, слушајући и трчећи, преседела би празник и још који дан. Тако исто и остали сељаци, пређашње њихове чивчије, и даље су код њих долазили, увек доносећи по нешто, никад не спомињући да је земља сада њихова, те се
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
По том он остави ону земљу и царицу а с првом се женом и дететом врати у пређашње царство своје. 11. КОМЕ БОГ ПОМАЖЕ, НИКО МУ НАУДИТИ НЕ МОЖЕ. Био човек и жена, па имали три сина.
” Пошто га опет нахрани и напоји, одведе га у црвену собу да преноћи. Онде је ону ноћ још већу страву претрпео него пређашње обе ноћи: ту је била страшна лупа, вика, звека ланаца и страшни гласови: „Тај хоће моје царство да прими!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Куд ли ће се липше!... Па добро!... Кâ паметан човик!... добри наш вра-Брне!... Онда Чагљина ступи на своје пређашње мјесто, па ће медено: — А шта је трибало да се до овога долази?
— Јето јест... Ајд’ учини своју дужност! Бакоња пољуби редом седам руку, поклони се седам пута, пак се врати на пређашње мјесто обрћући капицу међу прстима. — А колико му је година, Брне? — Дванајс... — Шалиш се, човиче! Није могуће!
— И то му је стрина Цонтрона даровала. Нико нег она! Бакоња на то уста, пољуби брата, па се опет врну на пређашње мјесто. А она се приби у угао, па поче испод гласа: — Па ош ли мајци казати, шта је то!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Архимедес нацрта испод пређашње слике нову која је предочавала оно што је сада баш смислио. Првобитна полуга, обешена у својој средини, носаше на
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Потом он остави ону земљу и царицу, а с првом се женом и дететом врати у пређашње царство своје. БАШ-ЧЕЛИК Бијаше један цар, и имађаше три сина и три ћерке. Кад га већ старост дође вријеме да умре.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЕВИЦА: (Ах, боже, шта ће јошт од мене бити?) ПОЗОРИЈЕ 2. ВАСИЛИЈЕ, ПРЕЂАШЊЕ ВАСИЛИЈЕ: Добро јутро желим, мајсторице. ФЕМА: Каква је ово свиња? (Чепећи се.
На мене гледај, ако мислиш да штогод буде од тебе, а не на којекакво ђубре. ПОЗОРИЈЕ З. САРА, ПРЕЂАШЊЕ САРА: Службеница, службеница, како сте? Аа, ту и фрајлица, драго ми је, драго ми је, хибшес ксихтл!
Нећу ја непотковану краву да имам, него девојку од моде. ПОЗОРИЈЕ 5. АНЧА, ПРЕЂАШЊЕ АНЧА: Мајсторице! ФЕМА: Каква је ово свињаруша! С њом није вредно ни разговарати.
Могу и ја какву моду изнети, је ли, Анчицхен? АНЧА: Јесте, милостива госпођа. (Запише.) ПОЗОРИЈЕ 8. МИТАР, ПРЕЂАШЊЕ МИТАР: Помози бог, Фемо. ФЕМА: И овај је дошао да ми смради нос. (Метне мараму на нос, па се окрене огледалу.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
сазнавши за сву ту бруку свога господара и учествујући у скидању чини на овај или на онај начин, задржали према њему пређашње поштовање, да не кажем дивљење.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Но овај случај ни најмање Романа не дира. Он се јамачно назвати могао комет, то јест репата звезда ондашње, пређашње и, ако смемо казати, и будуће деце; јер је тако нешто од себе издавао да је сваки, како би га видио, морао
богови и богице били лепи и лепе; потом, кад би и то прејурио, опет се не би млого помогао, јер су сва ова сравненија пређашње романџије преотели (познато је да ниједна муза, ни грација, ни богиња није остала која не би каквом витезу од своје
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А кад се Манулаћ отимао и споменуо да сада нису пређашње године, да је „оскудација“, да су им силне непокупљене паре у народу растурене и изложене пропасти, Мане му је рекао: