Употреба речи пређох у књижевним делима


Дучић, Јован - ПЕСМЕ

БОГУ Никад се нисам на те бацио каменом, Нити у своме духу твој сјај одрицао; И свој пут пређох цео са твојим знаменом, Свугде сам тебе звао и свуд те клицао.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

„Господару, одговорио му он, ја сврших четири разрада елементарне школе, онда пређох у прву класу гимназије, али се пометох и одох у практиканте.

Африка

Осетих страховит страх, устадох од стола и брзим кораком пређох у просторију која је иза мене а у којој је спавао Н. На прагу је још стајала животиња; решавала се лагано да ли да

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Боже драги, да није то усамљено и очајно човеково срце које бежи? Пређох шаком преко чела, а онда одмахнух главом: не сме се мислити на тај начин, идиоте, лудо је што мислиш на тај начин!

Сви моји мишићи били су напрегнути и очекивали су нешто. Поново прстима додирнух шине, а онда пређох њима преко свога врата, спустих их низ рамена и груди до бутина и колена, осећајући свуда младо, нестрпљиво месо.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

И брзо натукох шешир, огрнух капут и изиђох из куће. Из ваше баште чујаше се удар мотике. Пређох преко потока и стадох иза грања да те видим где си.

товари у варош, и Цигане, Циганке, просјаке, који су се разилазили по већ обраним виноградима да беру јагуриду... Пређох и ја тај пут, који беше сав црвен од грожђа, раскаљан и посут зрнима и петељкама. Дођох до чесме.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Пролазиле су године а ја га и даље нисам нешто нарочито зарезивала. Наравно, са стрипова пређох на озбиљније ствари. Приметих сасвим случајно да ме прати у стопу.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Коњ се диже и у трку одјури у шталу. Ја пешке пређох на другу обалу. Командант ме запита да се нисам угрувао. Рекох му да још ништа не осећам.

Петровић, Растко - АФРИКА

Осетих страховит страх, устадох од стола и брзим кораком пређох у просторију која је иза мене а у којој је спавао Н. На прагу је још стајала животиња; решавала се лагано да ли да

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Само ми, као утваре, провлачимо се покрај плотова. Командир се саплете: — Пазите! — шапну нам. Пређох обазриво јендек. У мени као да је нешто прегорело, идем готово равнодушно.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности