Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
да је напоредо с друштвом, и има само једну жељу: да се што пре пројури овај простор, који је одређен да се прође. Прејурисмо овако два брда у Букуљину венцу.
Све се стопило у једну брзу и бесну масу... Прејурисмо чистину, прескочисмо јалак, па врзину, сјурисмо се у једну јаругу, истрчасмо из ње и нађосмо се пред неком густом