Употреба речи пржи у књижевним делима


Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Још сунцем из тог сневања засењен, силазим из облака у кујну. Боса домаћица у кујни вари млеко, пева, разбија и пржи јаја - млеко тек што је помужено, јаја су с легала донета право у тигањ радост сецкања лука, радост мирисања,

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

ПОДНЕ Над острвом пуним чемпреса и бора, Младо, крупно сунце пржи, пуно плама; И трепти над шумом и над обалама Слан и модар мирис пролетњега мора.

ОМОРИНА Препукла земља жедна вапи, Од Илин-дана огањ пржи; Корито речно празно зјапи, Једва се лист на грани држи.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Јесам ли био безуман онда кад сам те вређао? Ја, свакако, не знађах шта сам говорио. Ето помисао на тебе пржи ми ум. Кад сам без тебе, ни ваздуха, ни плућа, ни очију, ничега немам, хоћу да се угушим, да ослепим.

Африка

ланеној кошуљи, горких усана још од кинина који узима без обланде, од живота који га баца кроз брус над којим дању пржи сунце а ноћу прелази хладан ветар; кроз мочваре с којих се диже пара.

Ево, он би овде, где цео дан пржи ово сунце због којег се не може да дише, које сви мрзе, сви сматрају за непријатеља, где се успева угасити жеђ тек

Пиво љуто, банане вруће, ананас који пржи језик. Онда прибегавам чају, који једини гаси жеђ. И већ се спремам да легнем кад ми Фонтенов црнац, још увек у плавим

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

На огњишту, у једној шерпењи, цврче чварци гуске одеране, у другој се гуска кува, у трећој гушчја џигерица се пржи. Чамча уђе у кујну, извади бритву и отсече парченце од џигерице па кошта.

Милићевић, Вук - Беспуће

Он осјећаше поред себе њу, свјежу и младу, која изгара за човјеком; он осјећаше огањ гдје му пржи лице и запаљује мозак.

одломци једне снажне пјесме коју су пјевали чврсти и оштри гласови жетелаца, пјесме грубе и вреле као и сунце које их пржи, под којим жању, полегли по послу и окупани у зноју; у њој се чуо пун звук српа кад се забада у густо, пожутјело

с њом и њега бију кише које падају у невријеме, да и њега сатире мраз, да и њега боли ударање ледених зрна, да и њега пржи суша и изгара припека, да хлепти као спржена поља за једном кишом, да излијеће пред кућу и да дуго погледа у небо,

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

њег' један мачак седи; Већи мачак од телета, Пред њим рука од детета, На угљену он је држи, Преврће је, па је пржи.

уваћена, Ето њега савезана Што дрмаше околином, Кано виор облачином; Он већ грома свог не држи, Да кâ досле света пржи, Савезане у њег' јако Силне руке наопако.

У паше су све чудни јунаци, Мутни, брате, кâ мутни облаци, Од некуд и кажу преко мора, Дено сунце пржи одозгора, И зато су момчад прегорела, Ал' одела и сарука бела, Страшна ока, страовита лика.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

У двориштима поливеним водом, испод дудова и лозинака*, на асурама лешкарају старији луди. Сунце греје и све пржи. Осећа се омарина и велика жега. Ниоткуда какав шум или усклик. Све је тихо, немо и мирно.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

А храст се шири, шушка, шумори, док сунце пржи, пали и гори. По пустом друму сена пуже, прекорно шапће: „Еј, Ћиро, друже, да ниси био тако зле воље, било

Камила плови, пустињска лаћа, морнарску главу високо држи. Завичај њен је пешчано море где вихор праши и сунце пржи. Камиле-лађе одувек броде кроз пустош врелу, морем без воде.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Иако је врелина, сунце тек што не пржи, сви они, тако стегнути, претрпани тим колијама, са тим силавима, чизмама, ипак се не раскомоћују, јер то је све за

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Ј. Дучић XЦИВ ПОДНЕ Над острвом пуним чемпреса и бора Младо, крупно сунце пржи, пуно плама, И трепти над шумом и над обалама Слан и модар мирис пролетнога мора.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Номофилакс је успут говорио само о вечери и тумачио Хипократу како се која риба бира, пржи, подварива, прелева, натапа, надева и зачињава.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Обично по ручку, о највећој врућини, кад сунце пржи да прокључа мозак, док зује муве зунзаре у прозорима, а врућ ветар гони маце преко празних сокака, и сва паланка спава

у глави, где махнито облеће око моје лампе, ударајући свом снагом о стакло и зучећи тако оштро и пркосно као да ми пржи и струже нешто у самој сржи мозга.

Петровић, Растко - АФРИКА

ланеној кошуљи, горких усана још од кинина који узима без обланде, од живота који га баца кроз брус над којим дању пржи сунце а ноћу прелази хладан ветар; кроз мочваре с којих се диже пара.

Ево, он би овде, где цео дан пржи ово сунце због којег се не може да дише, које сви мрзе, сви сматрају за непријатеља, где се успева угасити жеђ тек

Пиво љуто, банане вруће, ананас који пржи језик. Онда прибегавам чају, који једини гаси жеђ. И већ се спремам да легнем кад ми Фонтенов црнац, још увек у плавим

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Сува зима стегла. Одасвуд бије, пржи и као уједа, гризе оштра и немила студен. Руштри се окорјели снијег, и жалобитно цвилећи угиба се под ногама.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

И Господ би пијан крај ногу јој мрео. Њен дах, ме кô ветар из пустиња пржи.'' Заћута, јер пред њим црн се вео смаче. Виде Порок како рог двогуби држи.

Салома, Салома, бруји песма ведра И сланом се пустом крици здравља оре, Сунце пржи мушка раздрљена недра. ''Вај, како ми уста за пољупцем горе!

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Има јаку апотропајску снагу. Пржи се на ожегу, да би се одагнале вештице (Караџић, 3, 188). Ко је грозничав, узима њене плодове у вареники или кафи

Ћипико, Иво - Пауци

чује се свирка свирала и кавеле, и на махове, за час, појави се свјетлост наложене суве балеге на чијој ватри чобанчад пржи клипове кукуруза; клепка звечи и неко дозивље — док нечији пас престане лајати.. .

Домало и жешће би упекло. Прави кријес! Тада би оставио књигу и загледао се неодређено преда се... Сунце пржи све жешће и жешће; отсјев му постаје бљедикав. Пред очима му непрестано трепере свјетлаци...

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Ужас! Лауш, стар и уморан. Одсечено му је лево уво. Липти му крв низ жуту кожу и чекињасту браду. Василије Сунце пржи. Гори камењар. Слаткасти задах лешина у распадању. Киша већ два месеца није пала.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Ево једне тачке мог додира са фатализмом. Тај додир пржи ми месо, и осећам бол мозга што је тежак као да је почео да се декомпозира у балаву и слузаву материју.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности